Uspon i pad velikih sila

Od 1500. godine do danasnjih dana svet je trpeo stalne uticaje, a i teror velikih sila: Kine u vreme Ming dinastije, Otomasnkog carstva, Mongola, Moskovije, Japana u vreme Tokugava; ili na primer, Francuske, Britanije, Rusije, Austrije i Pruske, koje su dominirale diplomatijom i ratovanjem osamnaestovekovne Evrope; Hitlerove Nemacke ili bivseg SSSR... Danasnji svet je pod najsnaznijom dominacijom SAD. Knjiga "Uspon i pad velikih sila" Pola Kenedija zaokupljena je istrazivanjima i objasnjenjima kako su velike sile postrenesansnog perioda postajale velike i kako se njihova moc vremenom stropostavala. U tom pracenju Kenedi se ne bavi samo ratovima, posebno velikim i razvucenim sukobima koalicija, nego i promenama u globalnoj ekonomskoj ravnotezi. "Trijumf ili poraz bilo koje od velikih sila od 1500. do nasih dana obicno je bio posledica dugog ratovanja njenih oruzanih snaga; ali je bio takodje i posledica vise ili manje efikasnog iskoriscavanja ekonomskih resursa te drzave u vreme rata", kaze Kenedi. Istorijske cinjenice govore, istice vodeci americki istoricar, "da postoji vrlo jasna veza, na duge staze, izmedju ekonomskog uspona i pada jedne sile i njenog uspona i opadanja kao vojne sile". Tako je Kenedi predskazao da se SSSR, kada - tad, mora naci na silaznoj putanji privrednog razvoja i vojne moci, sto mu se i desilo, pre nego je iko mogao prognozirati. Ali to, po misljenju Kenedija ceka i SAD. SAD se danas izlazu riziku uspona i pada velikih sila, "koji se grubo moze nazvati imperijalna rastegnutost". "Oni koji donose odluke u Vasingtonu se moraju suociti sa mucnom i trajnom cinjenicom da je ukupan zbir globalnih interesa i obaveza SAD mnogo veci od snage drzave da ih brani sve istovremeno".