Toma

 Podnaslov dela glasi: Istinita priča o poslednjem boemu Balkana.

"I samo Toma je mogao da prizna propasti. Ne samo u pesmama. U razgovoru za novine će priznati da je njegov odlazak u Nemačku značio pevanje u bircuzima gde ga naši gastarbajteri vuku za rukav. Jer to je to. Dođe naš jadni zemljak i radi, kupi „mercedes“ i stavlja sto maraka Tomi na čelo. Uspeo si.

Pa će opisati i pevanje i život u Kanadi kao dosta tragične. Zapravo tužno. Ono kada ga posle izvesnog vremena, zemljaci, jugovići, zezaju da je propao i da nema nigde više da peva.

E to treba priznati. U pesmi je to lakše jer su brodolomi tapacirani refrenima i štrihovima. Ali javno u ispovesti? Priznati da si bio ismevan. Ej, Toma to prizna. I onda doda i da je njegov veliki kambek u kojem prodaje toliko ploča možda i posledica sažaljenja. Da su se ljudi sažalili što je propao u karijeri i ima neizlečivu bolest. To može samo Toma. Od prvog singla da bude sumnjičav i iskren. Da, kada je priznao da su se smejali njegovom izgledu ljudi u prodavnici ploča gledajući omot njegovog prvog singla. Pa ko je sve to mogao javno da kaže?"