Fotografija
Zbirka priča.
Reč izdavača :
’’Lepe, u literaturu znalački prevedene životne i životodajne priče zrelog pripovedača Ljubice Nenezić, u stvari su prikazi iz života i o životu. Otuda i utisak da autorka nije ni pričala ni nametala svoje priče već su se one, svežinom obojene i jezički koloritne, same nametnule i ispričale. Zato ih možemo povezati poetološki sa poetikom kinematografije tzv. „bioskopskih“ filmova, jer su ove priče, u stvari, jedan životni karusel na tragu Onore de Balzakove „ljudske komedije“. A komedija malo kad ne povuče u dublju dramatiku, pa humorna usta ostanu zgrčena i sa osećajem gorčine. Realizam u postupku kao da je prostonarodni, pa ga zato i povezujemo sa poetikom „bioskopskog“ filma. Jer, to je zapravo film za gledanje, slojevito otvoren i dostupan. Iako je autorka istančani majstor u ekonomiji naracije, ortogon njene meditacije je uvek – čovek, bilo kao jedinka ili kao kolektivni „junak“. I to u socio-psihološkom rasponu od čestitih, duševnih žena, pa do šarenolike, tako vešto odslikane grupe ljudi, koji se, u preteškim vremenima, nama tako još bliske prošlosti, bore i hrabrošću, a još više duhom, da prežive. Pričom o običnim ljudima, Ljubica Nenezić tematski obnavlja srpsku pripovetku. Onu koja je nama samima slična, ali i vremenu u kome živimo, bar u dve hronotopske ravni: kakvi smo bili nekad i kakvi smo, ako ne baš sada, onda takoreći juče. ’’
Reč izdavača :
’’Lepe, u literaturu znalački prevedene životne i životodajne priče zrelog pripovedača Ljubice Nenezić, u stvari su prikazi iz života i o životu. Otuda i utisak da autorka nije ni pričala ni nametala svoje priče već su se one, svežinom obojene i jezički koloritne, same nametnule i ispričale. Zato ih možemo povezati poetološki sa poetikom kinematografije tzv. „bioskopskih“ filmova, jer su ove priče, u stvari, jedan životni karusel na tragu Onore de Balzakove „ljudske komedije“. A komedija malo kad ne povuče u dublju dramatiku, pa humorna usta ostanu zgrčena i sa osećajem gorčine. Realizam u postupku kao da je prostonarodni, pa ga zato i povezujemo sa poetikom „bioskopskog“ filma. Jer, to je zapravo film za gledanje, slojevito otvoren i dostupan. Iako je autorka istančani majstor u ekonomiji naracije, ortogon njene meditacije je uvek – čovek, bilo kao jedinka ili kao kolektivni „junak“. I to u socio-psihološkom rasponu od čestitih, duševnih žena, pa do šarenolike, tako vešto odslikane grupe ljudi, koji se, u preteškim vremenima, nama tako još bliske prošlosti, bore i hrabrošću, a još više duhom, da prežive. Pričom o običnim ljudima, Ljubica Nenezić tematski obnavlja srpsku pripovetku. Onu koja je nama samima slična, ali i vremenu u kome živimo, bar u dve hronotopske ravni: kakvi smo bili nekad i kakvi smo, ako ne baš sada, onda takoreći juče. ’’
Publisher
- Prijavi se ili registruj da pošalješ komentar
Comments