Prostodušno srce

Odlomak :

„U dane velike žege nisu izlazili iz sobe. Bleštava svetlost spolja utiskivala je svetle pruge između prečki žaluzina. Ni šuma u selu. Dole, na pločniku, nikog. Ova rasuta tišina pojačavala je mir stvari. U daljini, čekići šupera zaptivali su rupe na podvodnim bokovima lađa, a težak povetarac s mora donosio je miris katrana. . . “

*

„Poštanski brod, koji su žene vukle pevajući, izađe iz luke, njegova drvenarija je škripala, teški talasi tukli su po njegovoj krmi. Okrenuše jedro, niko se više nije video; i na moru, srebrnom od mesečine, bila je to sad crna mrlja koja je neprestano bledela, tonula, nestajala . . . “